О књизи: 2002 / Ова збирка садржи радове Фридриха Горенштајна, објављене од 1996. до 2002. године у берлинског културног и политичког часописа „Огледало мистерија“ било је важно да се Фридрих Горенштајн, у суштини живи класик, задиви не само општим неконформистичким ставом уредника од „Огледало мистерија“. Искрено, допало ми се и „пријатно друштво“ на страницама часописа, а посебно Ефим Еткинд. Погодна је била и близина Јосифа Бродског, Бориса Хазанова, директора Ермитажа Пиотровског, Лева Анинског и многих других. Наши уредници су се сетили мудрог новинарског искуства уредника Современика Николаја Алексејевича Некрасова да би узели у обзир жеље „главних“ аутора. За Некрасова, то су били Тургењев и Толстој, који се, нажалост, још увек нису слагали једни с другима, и сваком је било потребно пронаћи посебан приступ. За нас је такав „главни“ аутор био Фридрих Горенштајн, а ми нисмо објављивали ауторе који су га лично увредили, тим пре што смо саосећали и саосећали са њим у овим „увредама“, о којима пишу са иронијом“ (Мина Пољанскаја). „У Берлину, упркос чињеници да му је у немачкој штампи додељена титула „други Достојевски“, писац је имао много неуспеха и разочарања, посебно у вези са својим политичким ставовима, који се нису уклапали у готове шеме толико да се штампа уморила од писања десног, па левог радикала. Берлински часопис „Огледало мистерија“ је последњих година био готово једини новински орган у коме је он могао отворено да делује као публициста“ (Игор Пољански). Радови су поређани хронолошким редом, онако како се појављују на страницама часописа „Миррор мистерија". Уводни чланак Мине Пољанске у издању: Пољанскаја М. Фридрих Горенштајн и берлински часопис „Огледало загонетки” // Мнемосине: лит. алманах [Електронски извор]. ─ 30.07.2015, № 4.